Jungijanska psihoterapijaJungijanska psihoterapija

Jungijanska psihoterapija ili analitička psihoterapija usmerena je na uspostavljanje dijaloga sa nesvesnim koji treba da podstakne i podrži proces individuacije (proces samostvarenja, ucelovljenja). U nesvesnom se, sa stanovišta analitičke psihologije, ne nalaze samo neprihvatljivi, iz svesti potisnuti sadržaji (seksualne i agresivne prirode), već i kreativni potencijali pojedinca. Ne potcenjujući značaj nagona koji iz nesvenog deluju, na šta su ukazivali Frojd (seksualni nagon) i Adler (nagon za moći), Jung, u nesvesnom vidi i duhovnu dimenziju (izvor stvaralaštva). Kreativne i intelektualne potencijale, koji leže u nesvesnom, prepoznaje kao značajne snage koja utiču na psihičko zdravlje čoveka. Obzirom na ovakav kompleksniji pristup nesvesnom, u analitičkoj psihoterapiji težnja nije toliko ka osvešćivanju (dovođenju u svest) potisnutih sadržaja, iako je i to deo psihoterapijskog procesa. Fokus je na uspostvaljanju dijaloga između ja i nesvenih aspekata psihe u cilju njihovog optimalnog integrisanja u ja, što doprinosi ucelovljenju ličnosti.

Jungijanski pristup analizi psihičkog materjala (simtomi, snovi, fantazije, imaginacija, otpor), je perspektivan i teleološki. Psiha čoveka se posmatra, pre svega, kroz zdrave aspekte, polažući veru u “nagon” za smislom života, čiji je izvor u nesvesnom, i koji se kroz psihoterapisjki odnos nastoji pokrenuti.  Tako se simtomi psihičkog poremećaja (neurotičnog ili psihotičnog karaktera), sagledavaju polazeći od  pitanja – čemu vode, koji je njihov smisao, a ne odakle potiču i zašto se javljaju. U analitičkoj psihoterapiji pažnja je usmerena na sadašnji životni kontekst čoveka, ne toliko na prošlost i istoriju razvoja poremećaja, mada se i ona uzima u obzir, kada je to potrebno.  Neuroza se ne posmatra samo kao bolest nastala usled nekog konflikta u ličnosti koga osoba nije svesna, već i kao nesvesni pokušaj ličnosti da pronađe izlaz iz konflikta i nastavi da se razvija (individuira).

Psihoterapijski proces je dijalektički što znači da su i analitičar i analizant uključeni kao posebne ličnosti u proces analize i preobražaja. Ostavlja se prostor, kroz ovaj dijalektički proces, za spontano javljanje psihičkog materjala.

Kroz postove u ovoj kategoriji moći ćete detaljnije da se upoznate sa počecima, istorijom i razvojem, kao i savremenim tokovima teorije i prakse jungijanske, odnosno analitičke, kompleksne psihologije i psihoterapije.

fenomen romanticne ljubavi
analiticka psihoterapija
nastanak analiticke psihoterapije